STABILNA ANGINA PEKTORIS
Nastaje u toku fizičke aktivnosti kada su potrebe srčanog mišića (miokarda) za kiseonikom povećane, a snabdevenost miokarda kiseonikom usled suženja koronarnih arterija nedovoljna. Prilikom nedovoljne snabdevenosti miokarda kiseonikom dolazi do pojave bola iza grudne kosti (anginozan bol) koji najčešće ima osobine tupog bola, stezanja ili pečenja. Bol se često širi u levu ili desnu ruku, vrat, vilicu, praćen osećajem nedostatka vazduha, zamaranjem. Nekada se anginozni bolovi uopšte ne moraju javiti, ali se javljaju ostale tegobe kao ekvivalent angini pektoris: zamaranje i/ili nedostatak vazduha pri naporu. Tegobe prestaju nekoliko minuta nakon prekida opterećenja.
NESTABILNA ANGINA PEKTORIS
Nestabilnu angina pektoris karakterišu bolovi u grudima koji se javljaju pri sve manjem naporu ili u miru, traju i po 15-20 minuta, bolesnik je ograničeniji u svojim aktivnostima. Nestabilna angina pektoris često prethodi infarktu miokarda.