Srčane aritmije su  kad srce kuca prebrzo, presporo ili nepravilno.
Izazivaju osećaj treperenja u grudima ili ubrzanog rada srca, osećaj preskakanja.

Neke aritmije mogu da se regulišu izmenama u načinu života, neke uvođenjem adekvatnih lekova ili interventnim procedurama. Ponekad su uzrokovane nekim oboljenjem srca, čijim rešavanjem mogu da se reše i poremećaji ritma srca.

Normalan puls srca

Normalan i pravilan broj otkucaja srca u miru između je između 60-90 u minuti. Ritam srca se usporava kada spavamo, a prirodno ubrzava sa uzbuđenjem ili fizičkom aktivnošću.

Tipovi aritmija

Aritmije se prema broju otkucaja dele na tahikardije i bradikardije, a prema mestu nastanka na pretkomorske i komorske.

Ubrzan rad srca – Tahikardija

Tahikardija podrazumeva ubrzan rad srca koji je u miru veći od 100 otkucaja u minuti.

Usporen rad srca – Bradikardija

Ovaj se izraz odnosi na usporen rad srca koji je u miru manji od 60 otkucaja u minuti

Pretkomorske aritmije

Ovo su aritmije kod kojih abnormalni električni impulsi nastaju u pretkomorama (atrijum).

Postoji veliki broj pretkomorskih aritmija: atrijalna fibrilacija, atrijalni flater, supraventrikularne tahikardije, WPW sindrom itd.

Komorske aritmije

Komorske aritmije mogu biti tahikardije (ubrzan rad srca) ili preskakanje srca (ekstrasistove).

Bradikardije – Usporen rad srca

Iako se broj otkucaja srca u miru ispod 60 u minuti smatra bradikardijom, nije obavezno da takvo stanje uzrokuje probleme. Ako pri fizičkoj aktivnosti nemate tegobe, onda je vaše srce sposobno da obezbedi potreban kiseonik tkivima i organima i kad je vaš broj otkucaja niži od ovoga.
Takođe primena nekih lekova, na primer za snižavanje krvnog pritiska, mogu usporavati ritam srca, ne uzrokujući tegobe.

Ako imate usporen rad srca i tegobe, moguće je da imate neko od sledećih stanja: bolest sinusnog čvora, blok u sprovođenju-srčani blok.

Uzroci srčanih aritmija

• Infarkt srca

• Značajno suženi krvni sudovi koji hrane srčani mišić (angina pectoris)

• Izmenjena struktura srčanog mišića kod nekih oboljenja kao što su kardiomiopatije, miokarditis

• Oboljenje srčanih zalistaka

• Urođene srčane mane

• Različite operacije na srcu (izmena zaliska, by-pass, operisane urođene srčane mane)

Povišen rizik od pojave srčanih aritmija: 

• Visok krvni pritisak (može uticati na prosec ateroskleroze i sužavanja krvnih sudova-angina pectoris, ukoliko je neregulisan dovodi do zadebljanja zida leve komore koje zatim može da menja put električnog impulsa kroz srčani mišić)

• Smanjena ili povećana funkcija štitne žlezde (hipotireoza i hipertireoza)

• Šećerna bolest (njene kardiovaskularne komplikacije)

• Zastoji disanja u snu (sleep apnea)

• Genetska oboljenja

Loše životne navike

Određene loše životne navike, posebno ako se u njima preteruje, mogu uzrokovati ili pogoršati aritmije:

• Pušenje

• Konzumacija alkohola, kofeina i energetskih pića

• Upotreba narkotika može izazvati najrazličitije aritmije pa čak i akutni infarkt miokarda (usled spazma krvnih sudova srca) i komorsku fibrilaciju, samim tim i naglu srčanu smrt

• Stres ili nervoza

• Neki lekovi i suplementi

Simptomi aritmija

Preskakanje srca, ili takozvane ekstrasistole, najčešće su bezazlene, i mnogi pacijenti ih ne osećaju, ali posebno osetljivi pacijenti imaju osećaj „kotrljanja u grudima“ praćen kratkim nedostatkom vazduha u plućima. Ako su preskakanja česta mogu izazvati i zamaranje.
Tahikardije kod pacijenata izazivaju osećaj lupanje u grudima, nesvesticu usled sniženog krvnog pritiska, i vrlo često je praćeno panikom i strahom od komplikacija, najčešće od infarkta srca ili moždanog udara.
Bradikardije se u najlakšoj formi manifestuju zamorom, vrtoglavicom i nestabilnost pri hodu, a u slučaju zastoja u radu srca od nekoliko sekundi dolazi do potpunog gubitka svesti, najčešće sa povređivanjem.

Dijagnoza aritmija

Neophodno je uradiiti kardiološki pregled sa ultrazvukom srca I Holter-om EKG-a. 

Laboratorijske analize se rade da bi se isključili uzroci aritmija koji nisu inicijalno kardiološki kao što je anemija, poremećena funkcija štite žlezde ili bubrega, šećerna bolest itd.

Detaljnije o dijagnostičkim procedurama:

24 satni Holter EKG

Vrlo često je potrebno uraditi 24 satni Holter EKG (snimanje EKG-a tokom 24 sata) čime se kostatuje o kojoj aritmiji se radi, brzina, trajanje, pojava u dnevnom ili noćnom periodu, pri naporu ili miru, pauze u radu srca itd.

Test fizičkim opterećenjem

Ponekad je potrebno uraditi i test fizičkim opterećenjem da se otkolni angina pektoris kao uzrok aritmija (ili potvrdi i time se pacijent uputi na dalje uzročno lečenje kao što je koronarografija, stavljanje stentova, by pass itd). Kod pacijenata koji se žale na zamor, ovim testom se može utvrditi hronotropna kompetentnost srca, odnosno njegova sposobnost da podigne srčani ritam u naporu. (Ukoliko taj priraštaj frekvence izostane, najčešće smatramo da je uzrok zamora bolest sinusnog čvora).

Elektrofiziologija

Osim ovih najčešćih dijagnostičkih procedura postoje i invazvne tehnike (elektrofiziologija) kojima se može ispitivati pacijent čiji simptomi ukazuju na aritmiju srca, ali se gore navedenim testovima nije utvrdilo o kojoj aritmiji se radi ili šta je uzrok.

Komplikacije kod aritmija

Najčešće aritmije srca prolaze bez komplikacija, ali je i najmanji procenat komplikacija dovoljno velik da bi se pristupilo njihovom preventivnom lečenju.

Moždani udar

Atrijalna fibrilacija i atrijalni flater su aritmije kod kojih, usled velikog broja električnih impulsa u pretkomorama praktično nema njihove kontrakcije, dolazi do vrtložnog, i u nekim strukturama usporenog kretanja krvi, koje pogoduje nastajanju krvnog ugruška (trompa) u pretkomorama. Taj ugrušak može da se raseje po cirkulaciji i kada se ugrušci „zaglave“ u moždanim krvnim sudovima izazivaju moždani udar. Ova komplikacija aritmije se sprečava primenom lekova protiv zgrušavanja krvi.

Slična komplikacija se može desiti i kod komorske tahikardije.

Srčana slabost

Dugotrajna tahikardija kao što je tahiaritmija absoluta ili atrijalni flater mogu izazvati slabljenje srca kao pumpe, kada kliničkom slikom počinju da dominiraju simptomi nakupljanja tečnosti u plućima (gušenje), stomaku, nogama, zamor i izražena malaksalost. U zavisnosti od pridruženih srčanih bolesti ovo stanje nekad može u potpunosti da se ispravi adekvatnim lečenjem.

U slučaju već postojeće srčane slabosti stabilizovane lekovima, tahikardija može izazvati njeno pogoršanje.

Prevencija aritmija

Prevencija aritmija podrazumeva izmenu životnih navika koje ih mogu izazvati ili pogoršati:

• Prestanak pušenja

• Smanjenje telesne težine

• Izbegavanje napitaka sa kofeinom (kafa, coca cola, energetski napitci)

• Zdrava ishrana

• Smanjivanje stresa i nervoze

• Redovna fizička aktivnost

Lečenje aritmija

Lekovima protiv aritmije – Antiaritmici

Postoji velika grupa lekova koji se zovu antiaritmici. Te lekove treba uzimati isključivo prema nalogu lekara, nikako samoinicijativno uvoditi u terapiju ili menjati doze

Lečenje pridruženog obolenja

Ako postoji neko drugo oboljenje, kardiološko ili metaboličko, za koje se sumnja da uzrokuje aritmije, neophodno je pristupiti njegovom rešavanju, potom pratiti ritam.

Pejsmejkerom

Nekad je potrebno, u zavisnosti od vrste poremećaja ritma, ugraditi pejsmejker (postoje pejsmejkeri za spore ali i za brze poremećaje ritma)

Elektrofiziološke procedure

Elektrofiziološke procedure se koriste za dijagnostiku i za terapiju poremećaja ritma srca (radiofrekventne ablacije)

Preporuke lekara

Poremećaji ritma srca često su bezazleni i kada se kao takvi konstatuju mogu se korigovati izmenama životnih navika i lečenjem nekog dugog osnovnog oboljenja.

Takođe mogu biti jedan od simptoma kardiovaskularnih oboljenja tako da je svakako neophodno javiti se kardiologu.

Kada naglo nastanu mogu biti vrlo neprijatna i potrebno je javiti se u hitnu medicinsku službu.