Čak 70 odsto ljudi vrati se na posao, 30 odsto ima produžene simptome do šest meseci, a računa se da se od 10 do 15 odsto obolelih nikada neće vratiti na staro radno mesto

U akutnoj fazi kovida 19, kao i kod svake infekcije, javljaju se malaksalost, zamaranje, bolovi u mišićima, osećaj smanjene energije i životne snage. Većina tih simptoma vezana je za povišenu temperaturu i cirkulaciju virusa u organizmu. Ti simptomi nisu specifični samo za kovid, zbog čega se u zimskom periodu mogu postaviti pogrešne sumnje na koronu, a razlog mogu da budu sezonski respiratorni virusi, koji nisu nestali.

Kako ističe dr Nataša Ristić, kardiolog, akutna infekcija kovidom traje od dve do četiri nedelje. Kod blage kliničke slike (koja podrazumeva da osoba ima povišenu temperaturu do 37,5 stepeni, curenje iz nosa, promenu čula ukusa i mirisa, bolove u zglobovima i mišićima) simptomi traju obično dve nedelje, a kod teže kliničke slike s upalom pluća i dodatnim komplikacijama ljudi se leče od četiri do šest nedelja.

Zamaranje nastaje usled cirkulisanja virusa u organizmu, reakcije imunosistema, kao i upalnih procesa i prolaznih promena metabolizma. Organizam jednostavno troši energiju na borbu s virusom, pa se manjak energije oseća kao malaksalost i zamaranje.

– Zamaranje se ne oseća dok osoba miruje. U prvoj akutnoj fazi do 14 dana obično je pospanost glavni simptom. Pacijenti koji su preležali koronu najbolje umeju da opišu to stanje kao da ih „nešto vuče u krevet”, da mogu da zaspe u trenutku, da im je koncentracija snižena, da osećaju glavobolju.

U rekonvalescentnoj fazi (fazi oporavka), od druge do četvrte nedelje, tegobe su izrazito zamaranje na mali napor, čak i kada je reč o obavljanju dnevnih aktivnosti (odlazak do toaleta, lična higijena, obrok) – ističe dr Ristić.

Gotovo dve trećine osoba koje su bolovale od korone opisuju izražen kratak dah na mali napor, jedva se popnu na prvi sprat, moraju da stanu i odmore se, ubrzano i plitko dišu. Nekada opisuju i oštro probadanje u grudima, ali ono nije isključivo vezano za napor. Kratak dah i glad za vazduhom obično su praćeni osećajem lupanja ili ubrzanog rada srca. Pošto većina osoba sada ima aplikacije na mobilnom telefonu za merenje pulsa, oni prijavljuju da se puls u malom naporu (na primer kada idu do prodavnice) kreće od 110 do 120 otkucaja u minuti.

– Studije koje su rađene u Evropi, Velikoj Britaniji i Americi ne pokazuju slaganje u rezultatima koliko sve to može da traje. Tome sigurno doprinosi i raznolika grupa pacijenata koji su obuhvaćeni praćenjem (uzrast, pol, pridružene bolesti). Trećina osoba koje su preležale koronu oporavi se potpuno do kraja prvog meseca, a trećina do trećeg meseca. U najvećem broju slučajeva zamor, kratak dah, pritisak u grudima, poremećaj pamćenja i koncentracije, kao i glavobolja i oscilacije pritiska ostaju kao simptomi do šest meseci, uglavnom kod žena srednje životne dobi. Takav sindrom je odranije poznat kao sindrom hroničnog umora (fibromialgija).

Ukoliko se održava izraženo zamaranje, kratak dah, lupanje ili nepravilan rad srca (kao da srce stane pa jako zatreperi), tada se treba javiti kardiologu. Kardiolog će nakon pregleda odrediti šta je potrebno od dalje dijagnostike i terapije – navodi dr Ristić.

Naša sagovornica kaže da je osnovno da se kod pacijenta proceni funkcija i snaga srčanog mišića, kao i znakovi upale.

– Ultrazvukom srca možemo otkriti razvoj srčane slabosti usled zapaljenja srčanog mišića. Srčana slabost se određuje procenom takozvane ejekcione frakcije (normalna EF je od 50 do 60 odsto). Pacijenti često dolaze lekaru kardiologu preplašeni, s rečenicom: „Moje srce radi samo 60 odsto.” To je u stvari normalna vrednost jer srce ne ispumpa svu krv prilikom kontrakcije. Ultrazvukom srca merimo njegove dimenzije, pa vidimo da ponekad dolazi do prolaznog uvećanja srca usled miokarditisa. Tada srce radi tromo i izgleda kao da je bez snage i tonusa. Srećom, većina se uz terapiju potpuno oporavi – kaže dr Ristić.

Teži pacijenti dolaze na ultrazvuk srca po preporuci lekara iz otpusne liste ili od nadležnog doktora. Pacijenti koji su imali blažu kliničku sliku dolaze sami, najčešće drugog meseca, kad se vrate na posao i misle da su sve tegobe prošle. Tada izraženije osećaju zamor i lupanje srca. Zašto je tako?

– Uglavnom se prebrzo vraćaju na posao nepotpuno oporavljeni. Tada je za njih svakodnevni napor još uvek prevelik i provocira tegobe. Terapija se individualno prilagođava pacijentu i njegovim simptomima. Glavni lek je odmor i oporavak imunosistema, uz dovoljno sna, raznovrsne ishrane pune vitamina. Preporučljiva je rehabilitacija, vežbe disanja, kao i postepeno uvođenje fizičke aktivnosti. Ne treba preterivati s vitaminima i suplementima jer se dešavalo ne tako retko da pacijenti dođu predozirani raznim prirodnim sredstvima koja poboljšavaju imunitet. Ostala kardiološka terapija je simptomatska, a tu je i lek koji će smanjiti lupanje srca i poremećaj ritma. Ukoliko se utvrdi miokarditis ili perikarditis, tada se prepisuje terapija po protokolima lečenja uz vrlo česta praćenja ultrazvukom srca, holterom EKG-a, a ponekad je potrebna i hospitalizacija. To je retko i uglavnom se ne događa kod osoba koje nemaju pridruženu bolest tipa dijabetes, hipertenziju, prethodni infarkt – ističe dr Ristić.

Lekovi koji se uvode u terapiju u periodu nakon preležanog kovida ne uzimaju se doživotno, već se obično daju dva do tri meseca, do potpunog oporavka i prestanka simptoma.

– Većina ljudi se u potpunosti oporavi u periodu od tri do šest meseci. Čak 70 odsto ljudi u potpunosti se vrati radnim obavezama u prva dva meseca, dok 30 odsto ima produžene simptome do šest meseci, a 10–15 odsto se ne vrati na staro radno mesto – zaključila je dr Ristić.

Izvor Politika: https://www.politika.rs/scc/clanak/492249/Zamaranje-posle-kovida-19-utice-na-rad-srca