Hipertenzija – tihi ubica?

Hipertenzija odnosno povišen krvni pritisak predstavlja vrednost krvnog pritiska kod odraslih osoba veću od 120/80 mmHg. Krvni pritisak tokom dana i noći može rasti ili padati u zavisnosti od mnogih faktora. Ukoliko krvni pritisak tokom dužeg vremena ima veću vrednost od 120/80 mmHg tada govorimo o hipertenziji.

Zašto je opasna hipertenzija?

Hipertenzija je bolest koja oštećuje srce i mnoge druge organe (bubrege, mozak, oči). Doprinosi razvijanju ateroskleroze (bolest arterija) pa predstavlja značajan faktor rizika za nastajanje angine pektoris (infarkta srca), srčane slabosti, šloga, slabijeg vida, bubrežne slabosti i drugih bolesti.

Šta dovodi do nastanka hipertenzije?

Nažalost kod najvećeg broja bolesnika (95%) ne zna se tačan uzrok povišenog krvnog pritiska i ovi bolesnici boluju od tzv. primarne ili esencijalne hipertenzije. Mali broj bolesnika (oko 5%) boluju od tzv. sekundarne hipertenzije (bubrežnog, endokrinog i drugog porekla) čiji je uzrok poznat. Sigurna dijagnoza primarne hipertenzije se postavlja jedino isključivanjem uzroka nastanka sekundarne hipertenzije.

Zašto se hipertenzija često kasno otkriva?

Hipertenzija je najčešće tiha i podmukla bolest koja se razvija postepeno i obolela osoba je dugo bez ikakvih tegoba. Period bez tegoba može trajati godinama i za to vreme visok krvni pritisak oštećuje organizam.

Od tegoba najčešće se javlja glavobolja, posebno u potiljačnom predelu, zujanje u ušima, vrtoglavice. U slučaju hipertenzivne krize javlja se jaka glavobolja sa mučninom, često povraćanjem, nestabilnošću, ponekad otežanim govorom i kretanjem (visok rizik za razvoj šloga!).

Pravilo polovina: Smatra se da od svih hipertenzivnih bolesnika samo jedna polovina zna da je obolela.

Od te polovine se samo jedna polovina redovno leči i kontroliše dok samo polovina od ovih bolesnika ima regulisan krvni pritisak (dobru terapiju).

Kako se dijagnostikuje povišen krvni pritisak?

Kardiološki pregled uz merenje krvnog pritiska, EKG, ultrazvuk srca, holter krvnog pritiska, laboratorijske analize i druge preglede ukoliko je to neophodno.

Kako se meri krvni pritisak?

Precizno merenje podrazumeva: odgovarajuću pripremu bolesnika, kvalitetan aparat za merenje kao i višestruka merenja krvnog pritiska. Priprema bolesnika obuhvata: odgovarajuću temperaturu sobe pri merenju, uzdržavanje od pušenja, konzumiranja kafe, fizičke aktivnosti i drugog stresa najmanje 30 min pre merenja krvnog pritiska. Guma manžetne mora da obuhvati najmanje 80% obima ruke i potrebno je postići “naduvavanje “ manžetne do vrednosti dovoljno visoke da bi se izgubio puls radijalne arterije. Tokom prvog pregleda potrebno je izmeriti krvni pritisak u stojećem i sedećem položaju. Krvni pritisak treba meriti na obe ruke i ukoliko se pronađe razlika veća od 10 mmHg u daljim pregledima određivati krvni pritisak na ruci sa višom vrednošću.

Kako se uspešno kontroliše hipertenzija?

Početak lečenja predstavlja promenu načina života bolesnika koja obuhvata: održavanje odgovarajuće telesne težine uz smanjen unos masti, smanjen unos soli, prestanak pušenja, povećanje fizičke aktivnosti, kontrolisanje stresa i smanjen unos alkohola.

U lečenju hipertenzije se koristi veći broj različitih grupa lekova.

Dijagnoza hipertenzije:

• Redovni pregledi kardiologa

• Ultrazvučni pregled srca sa kolor doplerom

• 24-h holter krvnog pritiska

• Saveti za hipertenziju, ishranu, gojaznost, odvikavanje od pušenja, fizičku aktivnost i modifikaciju drugih faktora rizika.