Miokarditis je stručan naziv za zapaljenje srčanog mišića.

Na miokarditis se može posumnjati kada u sklopu neke virusne infekcije ili AKO nakon nje pacijent oseća zamor, nedostatak daha, malaksalost čak i pri naporima niskog intenziteta. Ovi simptomi su dovoljan razlog za kardiološki pregled.

Zašto nastaje miokarditis?

Miokarditis može da izazove više od 30 kardiotropnih virusa. Najčešće se miokarditis povezuje sa Koksaki virusom ali je ipak najčešći uzročnik parvovirus 19.

Miokarditis se može razviti i kod infekcije virusom gripa, herpes simpleks virusa 6, HIV-a, hepatitis C, Epstain-Barr virusa, i najnovijeg SARS-CoV-2.

Pored virusa miokarditis mogu uzrokovati i svi drugi mikroorganizmi (bakterije, gljivice, protozoe, rikecije), izloženost toksičnim materijama kao i neki lekovi

Koji su simptomi miokarditisa?

Miokarditis je tiha bolest. Može da bude asimptomatska ali može da izazove i iznenadnu smrt.

Bolest počinje virusnom infekcijom i simptomima koji su za tu virusnu infekciju karakteristični na primer zapaljenje grla, pluća, dijareja, bol u mišićima. Kako bolest napreduje pojavljuju se simptomi koji ukazuju na zapaljenje srčanog mišića.

Osobe koje su obolele od miokarditisa prvo osećaju neuobičajeni i disproporcionalni zamor. Ove osobe ne mogu dugo da hodaju, moraju često da se odmaraju, brzo se zadišu i imaju kratak dah. Često zastaju prilikom penjanja uz stepenice i prave pauzu već pri penjanju na prvi ili drugi sprat.

Najčešće se posle nekoliko dana osoba oporavi, ali u težim slučajevima kada virus „uđe u srce“ javlja se lupanje srca, preskakanje, malaksalost, gušenje a ponekad i nesvestica i vrtoglavica. Do smrti dolazi usled poremećaja srčanog ritma.

Kako se miokarditis dijagnostikuje?

Kardiološki pregled, laboratorijski nalazi krvi, EKG i ultrazvuk srca.

• Na osnovu laboratorijskih analiza utvrđuje se postojanje zapaljenja (povećana sedimentacija, povećan broj leukocita, povišene vrednosti C-reaktivnog proteina…).

• Analizom titra specifičnih antitela može se odrediti tip virusa koji je zahvatio miokard. Dijagnoza miokarditisa se postavlja ukoliko postoji četiri puta veći titar antitela. Ovaj dijagnostički test koristan je i u proceni efikasnosti terapije. Ukoliko titar antitela pada može se konstatovati ozdravljenje.

• EKG-om se detektuju nepravilnosti srčanog ritma.

• Ehokardiografijom tj. ultrazvukom srca, se utvrđuje da li je virus oštetio sam srčani mišić odnosno njegovu pumpnu funkciju (procenat ejekcione frakcije EF).

Kako se miokarditis leči?

Terapija miokarditisa zavisi od uzročnika bolesti i težine simptoma.

Kao i kada su druge virusne infekcije u pitanju terapija je najčešće samo simptomatska (ublažavanje bola, snižavanje povišene telesne temperature…).

Kod ozbiljnijih oblika bolesti daju se kombinacije različitih lekova (kardiotonici, ACE inhibitori, diuretici, antiaritmici, imunosupresivi, kortikosteroidi).

Jedna od najznačajnijih mera je izbegavanje fizičke aktivnosti i to ne samo u aktivnoj fazi bolesti već i nekoliko meseci nakon ozdravljenja.

Kakve su prognoze ishoda bolesti?

U najvećem broju slučajeva miokarditis je blaga bolest i spontano dolazi do potpunog izlečenja. Simptomi se mogu osećati samo nekoliko dana ili nedelja.

Međutim, neki virusi mogu uzrokovati mnogo ozbiljnije upale usled kojih dolazi do komplikacija bolesti. Kao posledica ovih komplikacija nastaju oštećenja srčanog mišića koja zahtevaju dugotrajnu terapiju.

Da li se miokarditis može izbeći?

Preventivne mere protiv nekih oblika miokarditisa su moguće. Na primer: vakcinacija protiv gripa, konzumiranje sanitarno ispravnog mesa (trihineloza), zaštita od ujeda krpelja prilikom boravka u prirodi itd.

Virusi koji se prenose kapljičnim putem su česti uzročnici miokarditisa i protiv njih je teško boriti se. Pored mera zaštite koje podrazumevaju nošenje maski i veću brigu oko higijene ruku preporučuje se i izbegavanje svih spoljnih faktora koji utiču na slabljenje imuniteta: izloženost duvanskom dimu, hroničan mentalni stress, preterani fizički umor, konzumiranje alkohola. Savetuje se uravnotežena ishrana i dovoljno sna.

COVID 19 i miokarditis

Infekcija SARS-Cov-2 virusom (korona virus) takođe može kao posledicu imati zapaljenje srčanog mišića. Bolest COVID 19 se prevashodno manifestuje respiratornim simptomima ali kod velikog broja bolesnika u različitoj meri postoje i znaci oštećenja srca.

Kod inače zdravih ljudi koji su preležali COVID 19, simptomi poput zamora, malaksalosti, gubitka daha, oštrih proboda u grudima, pojavljuju se najčešće nakon preležane bolesti. Tada pacijenti treba da zatraže pomoć kardiologa. O tome, kakve su dogoročno posledice COVID 19 po srce još uvek je rano govoriti.

Mere zaštite od SARS-Cov-2 virusa su nošenje zaštitnih maski, držanje fizičke distance, pojačana higijena ruku. Vakcinacija. Osobama koje imaju neku hroničnu bolest dodatno se savetuje vakcinacija protiv sezonskog grupa.

Influenca (grip) i zapaljenje srčanog mišića

Za vreme epidemije gripa oko 10% osoba ima simptome miokarditisa. Srčane tegobe se javljaju nedelju dana nakon nastupanja bolesti i kod osoba koje inače nemaju bolesti srca dolazi do potpunog oporavka. Osobe koje već imaju neko srčano oboljenje su pod povećanim rizikom od nastanka komplikacija pa se zato srčanim bolesnicima preporučuje vakcinacija od gripa.

Lajmska bolest

Lajmska bolest je uzrokovana spirohetom koja se prenosi ujedom krpelja. Počinje kožnim osipom posle koga se javljaju i bolovi u zglobovima i mišićima

i aritmije. Kao posledica aritmija mogu se javiti i nesvestice pa čak i potpuni gubici svesti. Od lajmske bolesti lako se možete zaštititi:
• ukoliko pre odlaska u prirodu otkrivene delove tela namažete nekim sredstvom protiv ujeda krpelja
• posle svakog boravka u prirodi pažljivo pregledajte svoju kožu i u slučaju sumnje na ujed krpelja, obratite se lekaru. Bolest se uspešno leči antibioticima.

Koksaki virus i miokarditis

Koksaki virus je najpoznatiji uzročnik miokarditisa. Ime je dobio po gradiću u USA gde je prvi put izolovan. Pripada grupi enterovirusa, koji izazivaju crevne infekcije pa se infekcija ovim virusom često prvo manifestuje stomačnim tegobama poput proliva ili grčeva u stomaku. Ovaj virus može izazvati i prolazno crvenilo ždrela uz pojavu plikova kao i promene na koži. Virus se intenzivnije razmnožava kod dece.

Kod starijih dominiraju bolovi u predelu pluća, bolovi u mišićima i zglobovima. U težim slučajevima javlja se jači bol u grudima, preskakanje srca dok se kod najozbiljnijih javlja teško slabljenje srčane funkcije i stvara se edem pluća. Većina pacijenata se potpuno oporavi za par nedelja ali se promene na EKG-u mogu naći i mesecima nakon infekcije.